Vukovi sa DUNAVA

narandzasta Germina i na nju pecanje kedera,bele na plovak,dubinjak na kedera,varalicarski stap ....sve je radio i mislim da je i dan danas ziv kod jednog mog prijatelja ...a stara je oko 25 godina...

prvi štap,pre tridesetak godina, ruski teleskop bez karika 5m,a pre toga dedina žuta Germina 2.10

  A ja ti dedu neznam da je pecao na tu germinu , uvek sam ga viđao sa  bambusima. Inače moj prvi štap sam sam napravio od polusuvog jasena, u to vreme sam eksperimentisao i sa leskama bile su puno ravnije ali kao što sam već negde napisao otac mi je kupio prvi bambus , bio je ogroman četiri metra a na vrhu debeo kao  prst. Jedva sam ga nosio , verovatno me je taj štap i urekao pa zbog njega nisam nešto mnogo ni porastao, ha,ha, ha , ali mi je ipak to bio najdraži štap u mom životu i na njega sam bio najponosniji.

Ako ne racunam petljase ili kako se na Drini zovu takmicarci,prvi stap mi je bio neki teleskop dam jedno 300gramac i tezio je bar 2 kg.A ja sa njim pecao klena  :rlol:To je bilo ne tako davnu ravno pre 10god.Posto sam ja jako svez kao ribolovac a varalicarim od 2003 ili 4 nisam sad ni ja siguran.Znam samo da je te godine izasla symetra fg mislim(posle nje vise nije ni bilo symetre)i stap Abu Konolon novi model

kada sam imao sedam godina,gledao sam kako neki brka peca ribu na neku motku. teren za fudbal je bio veoma blizu kanala,pa sam poceo sve manje da jurim za loptom,a sve vise da spijuniram brku.
virio sam iz neke trske,misleci da je zabranjeno da se gleda. sledeceg leta su moj otac i moj kum krecili sobe kod nas i,posto smo im smetali,oterali su mene i mog kumica da se igramo. on je predlozio da odemo do kanala na pecanje. iako smo se odlicno poznavali i ziveli jako blizu jedan do drugog,nisam znao da zna da peca. on je otrcao do kuce i poneo jedan stap od bambusa.
za nekih pola sata ulovio je cetiri babuskice i mojoj sreci nije bilo kraja. to je bilo to,upecao sam se za ceo zivot.    odlucio sam da napravim svoj stap. to je izgledalo ovako:
stap je bila jedna pritka od ZOVE kojoj sam oljustio koru. celog sam ga izlepio izolir trakama crne,zute i plave boje. umesto motalice-dva eksera zakucana u motku sa razmakom 15 cm.
sprovodnici su bili od nekih klinova koji su se koristili za tapaciranje namestaja. najlon sam dobio od mreze za komarce (nekada su se mreze za komarce pravile od pletenih najlonskih niti).
plovak - zna se ,pampur od flase ( kasnije sam koristio drvenu olovku i neprevazidjeno guscije pero). udica - klestima savijena cioda. cuvarka-dzak za krompir.na kanalu sam veoma uspesno pecao babuskice. celo moje drustvo je pocelo da pravi slicne stapove,jedino su mom komsiji roditelji kupili neki zuti dvodelac i vir masinicu. celo drustvo i dalje se bavi ribolovom,sem tog komsije.
kasnije sam dobio dva stapa od kuvanog bambusa koji su bili neunistivi. moj brat od ujaka,dugogodisnji ribolovac,koga sam retko vidjao,mi je redovno poklanjao udice,svoj stari najlon i olovo.
guscije pero dugo nisam menjao. burazer me je naucio da vezem udicu kako treba,a ne mojom metodom "100 cvorova". prva riba koju sam upecao je zeleni karas koji je progutao udicu do guze (ubo me u prst dok sam ga skidao). prosle godine sam poklonio svom drugu par starih stapova i masinica. nisu mi nista znacili,ali mi je zao sto nisam sacuvao svoju prvu motku,da je bar malo drzim u ruci i vratim se u detinjstvo. ne secam se ni sta sam uradio sa tim stapom. eto,kad pomislim na njega,stignu me emocije 
nadam se da se nisam previse udaljio od teme... ko razume,shvatice   

Na starom cd nadjoh moj prvi varalicarski komplet.Tu su i moje prve varke.Kao sto rekoh 2004 sam postao varalicar ozbiljan  .

moj prvi stap su bile germine 2.40m jedna siva druga zelena i vir 103xl masinice više ih nemam mjenjo ih za nešto bolje

Prvi štap koji sam dobio od brata bio je dvodelni Silstar, nešto malo više od dva metra dužine, male težine bacanja, izvadio gomilu babura i razne bele po kanalima, nažalost brzo precvikan vratima od juga.  A prvi štap koji sam kupio davne '97 bio je DAM teleskop, plavi, 2.70 dugačak, tb. 50-100 gr. , u maloj ribolovačkoj radnji koja se tada nalazila u kneza Miloša, ako se neko seća. Ove zime sam ga penzonisao, al će ostati kod mene dok sam živ. Nema šta mu nisam radio, sav je izgreban, prošao sito i rešeto, al i dalje je jak kao prvog dana. Takvih štapova više nema...